1. Говорила је мати Синклитикија: – Велику борбу и труд имају у почетку они који Богу приступају, а потом неизрециву радост. Они који хоће да запале ватру најпре се надиме и сузе им теку, па тако остваре што су хтели, јер је речено: “Бог је наш огањ који спаљује”; тако и ми уз сузе и труд треба да распаљујемо божански огањ.
2. Још је говорила: – Потребно је да ми који смо изабрали монашки призив стекнемо крајњу трезвеност. Јер, и код световњака се трезвеност сматра начином живота, али заједно с њом присутна је безумност, због грешности свих осталих чула. Заиста, они гледају непристојно и смеју се разуздано.
3. Још је говорила: – Као што најјачи отрови одгоне крвожедне звери, исто тако и молитва заједно с постом одгони лукаве помисли.
4. Још је говорила: – Нека те не преласти обиље световних богатстава, као да, тобоже, има некакве користи од празног уживања. Они цене куварско умеће; а ти постом и бедним јелима превазилазиш богатство њихових јела. Јер вели: “Душа сита гази медно саће”. Немој се наситити хлеба и нећеш пожелети вина.
5. Упиташе блажену Синклитикију је ли сиромаштво крајње добро. А она рече: – Најсавршеније за оне који то могу. Јер који га подносе, телом осећају жалост и невољу, али у души налазе спокоја. Јер као што се круте хаљине перу тако што их газимо и снажно трљамо, тако се и снажна душа добровољним гладовањем још више укрепљује.
6. Још је говорила: – Ако се задесиш у општежићу, немој мењати место јер ћеш себи много нашкодити. Заиста, као што птица, када напусти своја јаја, учини их празним и неплодним; тако и монах или монахиња када прелази из места у место хлади се и умртвљује у вери.
7. Још је говорила: – Много је замки ђавољих. Није се душа глађу покренула? Тада он богатство нуди као мамац. Није успео уз помоћ увреда и погрда? Упућује хвалу и славу. Ако је побеђен здрављем, он разболева тело. А пошто не беше у стању да обмане човека уживањима, покушава да га одврати невољним страдањима. И намеће којекакве тешке болести, не би ли тако помрачио љубав према Богу у оних који због њих постану малодушни. Али и тело бива растрзано снажним грозницама и трпи неподношљиву жеђ. Ако све то подносиш јер си грешан, сети се и будућих мука и вечнога огња и казни и немој бити немаран према будућности. Радуј се што је Бог погледао на тебе и имај на својим уснама ону чувену изреку: “Карајући покара ме Господ, али ме смрти не даде”. Био си железо, али си се огњем избавио од рђе. А ако си праведан па допаднеш болести, напредујеш од великих ствари ка још већима. Јеси ли злато? Па кроз огањ ћеш бити још вреднији. Даде ли се твоме телу сатански дух? Веселим се; погледај коме си постао сличан, јер си удостојен Павловог дела. Мучи те грозница? Патиш се због студени? Али Писмо вели: “Уђосмо у огањ и воду, али си нас извео до одмора”. Успео си у првоме? Причекај и друго. Чинећи добродетељи узвикуј речи светитељеве, јер каже: “Ја сам ништ и болан”. Постаћеш савршен са ове две невоље; јер каже: “Невољом си ме обдарио”. Подвизавајмо се у својим душама таквим трудовима; јер имамо непријатеља пред својим очима.
8. Још је говорила: – Ако нас болест мучи, немојмо жалити што због болести и телесних рана не можемо гласом појати; јер све се то у нама збива да би жеље нестале. Заиста, пост и лежање на земљи су нам због уживања одређени. Ако, дакле, каква болест искрсне, заповести су сувишне. Јер у томе је велики подвиг, да издржимо у болести и да узносимо благодарне песме Богу.
9. Још је говорила: – Када постиш, немој се представљати болесним, јер су и они који не посте много пута допали такве болести. Започео си са добрим? Немој се заустављати да те не би непријатељ прекинуо; јер њега твоје стрпљење уништава. Јер, и они који започињу пловидбу најпре вребају повољан ветар, а када рашире једра наилазе одмах на супротан ветар, али морнари не искрцавају брод због ветра који је наишао; већ само, пошто се мало примире или се супротставе невремену, настављају пловидбу. Тако и ми, када наиђе противан дух, пружајући крст уместо једра, без страха обавимо пловидбу.
10. Још је говорила: – Они који, уз муку и морске опасности, сабирају вештаствено благо, када зараде много, желе још више; а оно што већ имају сматрају ништавним, пружајући се према ономе што немају. А ми, немајући ништа од онога што је тражено, због страха Божијег не желимо ништа да стекнемо.
11. Још је говорила: – Подражавај цариника да не би био осуђен са фарисејем; и изабери кротост Мојсијеву, па ћеш своје срце, које је камено, претворити у извор воде.
12. Још је говорила: – Опасно је да друге поучава онај који се није уздигао практичним животом. Јер као што онај ко има трошну кућу, ако прими госте, може им нашкодити ако кућа падне, тако и они, ако не изграде прво себе, погубиће и посетиоце заједно са собом; јер су их речима сабрали на спасење, а лошим животом ће више нашкодити подвижницима.
13. Још је говорила: – Добро је да се не гневиш; а ако ти се то ипак догоди, Господ ти није оставио ни цео дан за страст, рекавши: “Да не зађе сунце”. А ти чекаш да зађе све твоје време? Зашто мрзиш човека који те је ожалостио? Није он тај који ти је нанео неправду, већ ђаво. Мрзи болест, а не болесника.
14. Још је говорила: – Што више подвижници напредују у врлинама, то се са вишим противником носе.
15. Још је говорила: – Има и подвига које је непријатељ одредио; јер и његови ученици их извршавају. Како, дакле, да разликујемо божански и царски подвиг од тиранског и демонског? Очигледно из сразмере. Све твоје време нека буде одређено за пост. Немој постити четири или пет дана, а следећег да разрешиш на мноштво хране, јер безмерност доводи до пропадљивости. Ако си млад и здрав, пости; јер доћи ће старост са болестима. Према томе, колико можеш, сабирај храну, па кад не будеш могао, бићеш спокојан.
16. Још је говорила: – Када смо у општежићу треба више да се држимо послушања него подвига; јер једно нас учи смиреноумљу а друго гордости.
17. Још је говорила: – Треба својом душом разборито да управљамо; па када смо у општежићу да не тражимо што је наше, нити да чинимо ишта по својој вољи, већ да се потчинимо оцу по вери.
18. Још је говорила: – Писано је: “Будите мудри као змије, а безазлени као голубови”. А да будемо као змије, речено је да нам се не поткраду нагони и смицалице ђавоље (јер што је слично брзо се узајамно препозна), а безазленост голубице показује чистоћу дела.
Преузето из књиге Старечник, Беседа 2000.
Нема коментара:
Постави коментар